Jalove cvetove tikvica i bundeva sam već pohovala, ali
da mi je neko kazao da ću ispohovati sveže lišće zalfije i pojesti slađe nego
čips ne bih mu verovala.
Slučajno sam ugledala kako jedan stariji Italijan
pohuje na pivu listove sveže ubrane žalfije, te i ja tako slično napravim samo
sa kiselom vodom, pošto na mom štedljivom astalu nema piva.
U svom vrtu dakle treba najpre nabrati sveže lišće
žalfije (biram što veće i krupnije), te pohujem lišće iz dva navrata, jer sam sumnjala
da će to uopšte meni valjati, ili da ću možda omanuti (recept kradem očima i što
zapamtim, zapamtim, to i napravim), pa sam prvo ispohovala smo jedan probni
tanjir, a kad sam to smazala kao čips napravim još jedan tanjir pohovane žalfije.
Nabrano lišće operem samo pod mlazom hladne vode iako
je čisto i neprskano, ali zbog spojašnjih uslova i prašine koja može da dopliva
sa ceste.
Onda lišće malo prosušim na ubrusu.
A zatim pripremi tečnu masu u koju ću umakati lišće
pre spuštanja u vrelo ulje.
Dakle, pomešam:
brašno
so
mleveni crni biber
kiselu vodu (može i pivo, a jednom ću i to isprobati)
I nalijem u tiganj ulje, ne duboko, već onako manje
pošto štedim, te na vrelom ulju sa obe strane urešam i uhrskavim listiće
žalfije.
Čak i kad se otkine drška (a tako i treba) čak i to
omekša i bude sve fantastično jestivo.
Ko bi kazao da ću žvakati onu jaku žalfiju punu
eteričnih ulja koja ispohovana tako dobro prija jer je lagana za stomak te nema
tereta a zasiti baš fantastično, tako da i to može da bude večera.
No, ja sam prvu turu ispekla sa malom omaškom jer masa
za umakanje bila je nešto malo ređa te falilo joj je malo brašna te se nije
mogla više zadržati na lišću, ali i ta probna prva varijanta je smazana u slasta.
U drugom navratu napravim umak nešto gušći i lepše ispohujem listiće žalfije.
Slađe od čipsa, a dobro dođe i kao večernje meze.
Prijatno!
Коментари
Постави коментар