FOKAČA sa ruzmarinom i morskom solju

Fokača (jednom sam je pravila na ovom blogu - pogledati mini fokačo) je vrsta italijanskog hleba i smatra se pretečom standardne pizze. Tipična je za sever zemlje. 

Pravila sam pola mere, a za testo je potrebno:

250 g belog brašna tip 400 meko

1/2 kašičice morske soli

1 kašika suvog kvasca

2 kašike maslinovog ulja

i 4 g šećera ili 1 kašičica (4 g je jedna kesica koju obično dobijete negde kad naručite kafu, a ukoliko pijete kafu bez šećera, ponesite kesicu i evo za šta vam može korisno poslužiti)

ruzmarin (suv začin) i

morska so

U mlakoj vodi treba rastopiti suvi kvasac sa šećerom i pustiti da nadođe 10-ak minuta.

U vanglu nasuti:

brašno

morsku so

maslinovo ulje

ruzmarin

Sve zamesiti sa kvascem uz dodatak vode. Važno je testo dobro izmesiti u nekoliko navrata ga premazivati maslinovim uljem, kako bi postalo vazdušasto i elastično (ako ga dobro podesite za ovo testo neće vam trebati drvena oklagija - i ne treba, ne koristi se). Sve je u veštini i snazi vaših šaka.

Testo pouljiti sa svih strana maslinovim uljem i ostaviti na neko toplo mesto (na sobnu temperaturu) u vanligi pokrivenoj krpom od 50 minuta do 1 časa.

Već za 45-50 minuta testo će se duplirati, a onda je potrebno testo položiti na sredinu pleha, koji pre toga treba obložiti papirom, i polagano testo rastanjiti u oblik željeni (može u pravougaonik). Zapanjiće vas mekoća i elastičnost testa. Voditi računa da testo bude debljine jedne štanglice, jer se upravo i seče na trake i manje štanglice (ja sam malo više rastanjila i dobila sam super hrskav hleb, bez mnogo sredine). 

Postoji jedan super trik: hleb kad se ispeče, a da bi omekavio nije dovoljno samo umotati ga u krpu, već tako umotanog u krpu, položiti u jednu običnu najlon kesu i efekat je divan. Tako hleb omekavi i sačuva se od sasušivanja. 

Testo ovako rastanjeno ostavljate u plehu opet oko 50 minuta kako bi malo krenulo i naraslo. 

Nakon toga testo premazati maslinovim uljem, posuti ruzmarinom i malo (sasvim malo) mrvicama krupne morske soli, a onda vrhovima prstiju desne šake utiskivati jagodicama otiske po testu i tako praviti mala kraterska udubljenja.

Peći na 190 stepeni. Tako sam ja počela, a onda prevedoh Farenfajte u Celzijuse i videh da sam omanula, pa dok preračunah po formuli (Celzijus * 1,8 + 32) i tako vratih se malo u fiziku, sve na digitron, uvideh i da treba peći testo bar između 200-220 stepeni. 

No, polagano sam povećala rernu na 200 i tako za naredni put znam kako olako. 

Peče se oko pola sata, a onda se može izvaditi iz rerne i opet premazati maslinovim uljem i vratiti testo opet u rernu i dopeći još nekih 10-15 minuta, dok ne poprimi rumenkastu boju (a zamislite kad neko napiše da se ovo peče 15 minuta na 180 stepeni - čist promašaj i netačnost). 

Testo ne mora da se vadi, a kad bude ispečeno i rumeno može se na kraju premazati sa tankim nanosom maslinovog ulja. Treba i tako isprobati naredni put, kada planiram fokaču recimo sa čeri paradajzom.

Mada ima i varijanta kada se testo samo premaže uljem i stavi na pečenje. A onda posle nekog vremena izvadi i opet premaže uljem, pospe tek tada ruzmarinom i sa solju i vrati i dopeče. I opet po završetku pečenja premaže uljem.

Ja nisam tako, praktičnije mi beše posuti sve neposredno pre pečenja; htedoh malo eksperimenta pa otvorih rernu i premazah uljem i vratih da još malo sve dopečem. Naredni put premazaću sve na kraju bez otvaranja rerne i gubljenja toplotne energije. 

Prijatno.