Sinoć se uspavam knjigom, negde pred sami "konjec" priče i završim sve jutros pod Sunčevim snopovima svetla, kada sam za 4 večeri i ovo čudesno štivo potukla. Moram priznati da sam jako neiznenađena, srećna i inspirisana.
Tako su nastale današnje košnice. Inspiraciji piramidalnoj HVALA!
Ubacujem ono što pri ruci viteškoj imam (a da ne otimam ili pljačkam, ne daj Bože "ubijam"). Onda uzgred zapisujem. Sve je precizno i tačno. Mada uvek ima i neki tajni začin. Ovoga puta to je jedna čudesna tek pročitana knjiga (odgonetnuti nije teško - koja?).
Pre nego kodirah košnice marelama, otkriću kako sve nastaje redom:
U vanglu ubaciti:
200 g mlevenog keksa (plus još 100 g mlevenog keksa izdvojite negde sa strane; trebaće vam kasnije)
100 g margarina (otopljenog i razmekavljenog na dnevnoj/sobnoj temperaturi)
2 kašike kakao praha
2 kašike čija semenki (koje su pre ubacivanja trebale da odstoje potopljene u vodu najmanje 15 minuta, da tamo nabubre i da se želatiniraju)
1 kašičica mlevenog muskat oraha
1 kašičica mlevenog karanfilića
2 kašike fruktoze
sok od 1 isceđenog limuna
Zamesiti dobro testo i sve ujednačiti, a onda ako zatreba (a hoće) polagano kao kad brašnom mesite hleb - dodavati po malo mlevenog keksa i natirati dok se ne postigne kompaktna masa od koje će biti lako praviti košnice. Za to vam treba modlica plastična u obliku košnice.
Kada postignete dobru masu, onda svaku košnicu posipate mlevenim keksom (to je onih 100 g odvojenih) i u svaku ubacujete masu i uz malo treskanja i truda (viteške veštine) izbacite košnicu.
Treba vam još nešto: isprskane odleđne marele (višnje) za vrh - za kodiranje.
Dakle, već napravljene košnice na vrhu malo pritinsuti prstom kažiprstom i napraviti mala udubljenja u koja polagano treba umetnuti marele.
Ohladiti u frižideru pre služenja.
"Bon apetit!".
Нема коментара:
Постави коментар