Ovo su najstariji italijanski kolačići (keksići) poreklom iz grada italijanskog Prato, koji se smatra predgrađem Firence, a koji je nadaleko čuven po svoj prehrambenoj industriji.
Ovo su kolačići koji su duplo pečeni (dva puta se peku).
Testo zamesiti od:
180 g smeđeg šećera
1 jaje
1/2 kesice praška za pecivo
265 g brašna
110 grama celih badema (ja sam dodala malo manje od 110 g na krupno mlevenih lešnika, iz praktičnih razloga da ne lomim zube, a posle drugog pečenja ovi keksići biće potvrđi i neka ne čudi najčešće se služe uz kafu ili čaj)
10 ml likera od pomorandže (ili neki drugi)
30 g margarina
koru od pomorandže sam izostavila pošto to nisam imala u korpi sa voćem
prstohvat himalajske roze soli
Sledeći put ću staviti brašna i lešnika koliko piše (ja sam ustvari toliko odmerila no, malo sam bila skeptična pa sam tu malo zakinula i u tegle vratila). No nije remetilo proces stvaranja.
Dobro umesiti testo (meni je ostalo malo od brašna i lešnika ponavljam opet) i podeliti ga na 2 lopte, a od svake napraviti duguljasti valjčić (valjke u plehu razmaknuti jer će nadoći; ni to nisam očekivala, pa sam se iznenadila).
Umutiti 1 žumance, pa premazati valjčiće i ispeći na 200 stepeni 20 minuta.
Izvađen kolač puštam 10-ak minuta da se ohladi, jer iz praktičnih razloga želim da sačuvam zagrejanost rerne i po drugi put dopečem (isušim keksiće).
Nakon 10-ak minuta polako režem skalpelom malo ukoso šnite kao rolatiće i ređam ih u pleh.
Vraćam u rernu da se prosuše na 160 stepeni 18 minuta (može i koji minut manje, no meni je taman dobilo pravu boju).
Obavezno služiti uz kafu i čaj (to su pravi tvrdi keksići).
Prijatno.
Нема коментара:
Постави коментар