Pre tačno 24 leta došla sam do ovog recepta, onog leta kada sam položila svoj prijemni za upis na fakultet, kod nezaboravne i vredne baba Slavke.
Na 1 kg višanja ide 1 kg šećera, a na 1 kg šećera ide 200 ml vode i to je sva matematika.
Ja sam danas uz pomoć moje desne ruke, moje najdivnije Majke, nabrala čak 6 kg marela i tako je po računu ispalo da treba dodati 6 kg šećera, a 1 l i 200 ml vode.
Prvo se isprskaju višnje, a zatim se u šerpu saspe šećer i voda.
Šećer treba ušpinovati kao za tulumbe, a potom dodati višnje i kuvati (ukuvati).
Koliko ćete kuvati slatko zavisi od jačine vatre.
Sreća nije me omela kiša, jer kuvala sam pod otvorenim nebom, u dvorištu na vatrenom šporetu (Smederevcu iz 79-e čak, kome podera nema).
Dakle vatra se ponekad stiša, vetar dune, pa se zahladi slatko, i tako može i kuvanje da se "oduži".
No, ovo kuva onaj ko ima vremena, strpljenja, srca, ljubavi i ko na tronožici ume da uživa u čarima koje donosi kuvanje slatkastih đakonija.
Dakle može se kuvati, kako mi baba Slavka reče od 45 minuta do 1 sat i malo preko sata (ovde sat i ne treba, već se po malo sipne u tacnu, pa se prohladi, pa se posmatra, osmatra, proba, uživa, a kad se kašičicom pređe preko tacne treba da ostane beli trag, a hladan sok da kaplje kap po spora kap sa vrha kašičice; da je slatkasto i lepljivo)...
Kuvano skinuti sa ringle, uneti u kuću, pokriti belim stolnjakom i pustiti do sutradan da se ohladi.
Sutra sipam u čiste tegle.
Jedva čekam!
Ispalo je 11 tegli.
Prijatno!
Нема коментара:
Постави коментар