TAHINI

Ovo sam već pravila i o tome pisala ovde, no baš danas pišem iznova (opet i opet) no u jednom posve jednostavnijem i opuštenijem tonu kilinarskom.

To bi bio ton kada neplanski otvorite svoje staklene teglice i prelistate kuvar i sveske, a onda dođete na ideju šta bi moglo novo (ili nešto što se dugo nije spremalo) da se uključi u ishranu (nebitno zvali je restriktivna ili hrono).

Tahini - namaz i dodatak jelima (više ga preporučujem kao dodatak salatama; miriše na čvarke; ako ste ikad osetili miris pravih domaćih čvaraka onih sa sela, pokraj ranije u kojoj se sve nasecka, meša i prži obično krajem novembra kad su i snegovi znali da udare, a na kraju i kroz lanenu krpu i stege sve iscedi, kako bi se odvojili čvarci od masti).

Ovde neće biti reč o gramima i kašikama (jer to počest umara), zato što nešto ovako možete posve slobodno i odokativno da priredite sami po osećaju i svojoj meri (ako niste od onih koji vole sve da kupe gotovo u hiper produktivnoj ponudi tržišta megalomanskog).

Pre nego išta počeh prepržih u šerpici onu količinu susama koju zatekoh u teglici.

Pri prepržavanju na tišoj vatri mešati susam dok ne poprimi zlatno smeđu boju (nesme da izori).

Prohlađen susam sasuti u super seckalicu (čopera) i preko svega posuti malo himalajske roze soli i maslinovog ulja (nekad sam isto pravila sa morskom solju, no izbacila sam je iz kuhinje).

Mleti dok sve ne bude usitnjeno (2, 3, ako ne i 4 puta otvaram seckalicu skidam špatulicom sa zidova ono što se razbežalo i po potrebi dodam po koju kap maslinovog ulja.

Kada postignem željeni rezultat sve sasipam u staklenu zdelicu sa crvenim poklopcem i tako čuvam u frižideru dok ne utrošim (spremam manje količine, jer sve ima neki rok trajanja).

Ovo mi treba jer ću sutra praviti humus, a biće zanimljivo da dodajem u sveže salate i neka druga jela u planu narednih dana.

Najlepše kuvanje je ono po osećaju... po ličnoj oceni i proceni... bez merenja... ali sa mnogo duše i emocija... bez opterećenja gramima i kašikama... kuvanje je umetnost kao i slikanje što jeste... i zamislite kad bi pre nego oslika platno neko slikaru propisao koliko tubica žute ili plave treba da potroši itd... Pošto ne znam da oslikavam platna ja oslikavam tanjire i šerpe voćem i povrćem i tako pravim svaki dan neko novo malo ali važno umetničko delo...

Prijatno!