OTOMANSKI ŠERBET ili tursko voćno osvežavajuće piće

 

Potrebno je 1 kilogram svežeg voća. A može i zamrznuto; može da se pravi sa pola kilograma jedne vrste voća (višnje ili trešnje), a druga polovina da bude voćni miks 2-3 neke druge vrste voća (breskve, šljive, grožđe, itd.); ali ukoliko nema tog raznovrsnog voća može da se sve napravi od onoga što ima trenutno na avlijskim granama, i to na sledeći način. Recept je inače originalno turski i onako kako se kuvalo u vreme Osmanlija, a i kako se tamo kuva dan danas.

U veću šerpu staviti 1 kilogram svežeg sezonskog voća (nabrala sam marele-višnje).

Voće ne treba čistiti od koštica, jer se sve posle procedi i kuva se neočišćeno voće, ali oprano voće da ne bude zabune.

U šerpu pored voća treba još dodati 1 litar hladne vode (koliko ide voća, toliko ide vode u tome je sva poenta).

U to se dodaju još dva važna orjentalna začina:

cimet i

karanfilić

(Sipam oba mlevena začina, jer tako ih jedino trenutno imam).

Šerpa se poklopi i smanji se ringla i sve se kuva dok se voće ne raskuva, da bi moglo da se posle odlično iscedi, a kuva se na tihoj vatri oko pola sata.

Nakon toga sve se procedi na čestu rešetku.

U šerpu se ponovo vrati sada čist proceđen sok.

Zatim se u to nalije još 1 litar hladne vode (to je jači voćni koncentrat i treba ga razblažiti).

Može da se pošećeri sa 1/3 čaše belog kristal šećera, ali umesto toga ja sam u šerpu nasula borovog meda onako od prilike iz tegle i to je bio pun pogodak i ništa lepše još nisam pila.

I na kraju u sve to pre kuvanja treba dodati samo jedan isečen ceo limun.

Sve se vrati na ringlu, samo kratko, i ukuva se 5 minuta.

Smaći vruć šerbet, a kad se potpuno ohladi odložiti ga na dalje hlađenje u frižider. Ukoliko je i dalje jako može se još malo razblažiti vodom. Meni je ispalo ovako dobro, potaman, te neću više da razblažujem svoj prvi pravi šerbet,  a pošto imam prepunu veliku šerpu, a nema ni potrebe. Ovo je lako napraviti.

Ohlađen šerbet sipati u bokal, a onda u čaše ili šolje i obavezno ubaciti po neku kocku leda, i u bokal, ali i u turske originalne šolje za čaj, koje sam uspela da nabavim.

Živeli!