POHOVANI MUŠKI CVETOVI TIKVICE

 

 

Već nekoliko godina odlažem da ispohujem cvetove tikvica, a pošto iz godine u godinu, a najmanje godine 3, slušam tu zamornu priču o jalovim muškim cvetovima, vreme je da doskočim svim tim pričama, a ovim novim gastronomskim specijalitetom.

I tako ću opet da pokažem da i oni imaju neku svoju svrhu, zato što postoje u tako ogromnom broju. Ako nam ne daju muški cvetovi plodove tikvice, daće nam divan delikates na tanjiru, očas posla.

Dakle, potrebno je naseći izjutra, ali po osunčanom danu kad su inače svi cvetovi otvoreni samo muške cvetove na dršci, a onda ih pri vrhu zaseći, odbaciti dršku i odrstaniti im tučak (tučak  ne treba jesti kažu svi koji su ovo pohovali pre mene, trvdeći da je gorak).

Nabrala sam oko 15 cvetova.

Onda još ostaje da napravim umak ili masa u koju će se uvaljati svaki žuti muški cvet tikvice pre pohovanja ili prženja.

 Ja svoje cvetove opšte ne perem (ali ih očistim od ponekog mravića), jer su biorganski, čisti, neprskani, te nema od čega da ih ispiram. I zato su sa svim onim polenom onako divno ispohovani, a mirišu lepše i ukusnije nego da sam isekla neku mladu tikvicu.

Umutiti:

1 jaje

malo mleka (oko 100 ml)

malo sitne morske soli

suvi začin origano (neko ubaci i vegetu)

(drugi put ću ubaciti i malo susama)

brašna oko 4-5 kašika (no ja nisam merila, ali dodati postepeno brašno tek toliko da masa bude malo gušća nego za palačinke).

Zagrejati ulje, te odmah na vrelom ulju sa obe strane ispržiti muške cvetove tikvice, a pre nego cvet spustite u tiganj treba da ga dobro umočite u ovaj preliv.

Lepo je jesti i vruće, a još je lepše hladno, a ukus je neponovljiv. I zista, uvek postoji novo jelo za koje čovek kaže da još ništa lepše nije kušao.

Cvetovi se mogu i puniti, te zapeći u rerni, pa u narednim julskim danima eto pred nama novih gastronomskih izazova, da se napravi i osmisli nešto novo.

Prijatno!