POSNA ŽITO TORTA (nikoljdanska 2024)

 

 

Ne znam zašto se ovo zove Žito torta kad je sva od meda i oraha, te bih je s puno prava mogla nazvati torta medovik, mada kada se stane jesti onda se brzo shvati koliko liči na samlevenu pšenicu. A vreme je da polagano počne izrada posnih nikoljdanskih kolačića bez stresa i opterećenja, ali i bez mnogo troška (počelo 12 novembra 2024, a sve spakovano sutradan, 13-og).

Ove godine planiram samo oko 5 različitih sorti kolača na svojoj trpezi, te sam konačno najdublje zaronila u svoj kosmički atelje, 12-og novembra, te ovih dana mogu da bućkam i mućkam, mada već sutradan malo remek-delo gotovo.

Zamesiti prvo retku masu od koje treba dalje ispeći najmanje 4 korice, a koje vičan da ispeče nešto tanje korice onda treba da mu od ove mase ispadne 5-6 korica, kaže moj drevni recept.

 No, meni je od današnje mase ispalo 3 korice, s tim što je treća bila samo malo šira od polovine (koliko sam zamesila toliko sam i mogla da ispečem), dakle nije ispala cela korica, te sam od 2 i po korice napravila čak 5, jer imam ideju da ih podelim na pola, a tortu sam dobila končano mnogo višlju nego do sada.

Lepo je kad je parče torte tako visoko, otmeno i raskošno, zar ne.

Zamesiti najpre sledeće sastojke, te umutiti ručno žicom:

500 g meda (koristim svoj med od borovih iglica, on je malo tečniji nego obični med, ali idealan za kolače, daje više smeđu boju koricama, daje jači miris, jaču aromu)

4 šoljice kisele vode (mera je mala šoljica za kafu od 2-3 srka; koristim već načetu malo izlapelu kiselu vodu, takođe ekomonišem, te ništa ne prosipam dok ne potrošim baš sve)

U to još dodati:

6 kašika mlevenih lešnika (još toliko mi ostalo iz naše ovogodišnje berbe lešnika) i

6 kašika mlevenih oraha

1 prašak za pecivo

15 kašika mekog brašna tip 400

5 kašika oštrog brašna

(dakle ukupno ide: 20 kašika brašna i 12 kašika nečeg mlevenog, a orašastog, a ja sam upravo uzela ovakvu kombinaciju brašna danas da potrošim neke načete kese brašna i ispraznim zdelice sa već samlevenim orašastim plodovima, ali nisam stavljala prepune, bahate i uvršene kašike, ne rasipam se, te sam skromnije stavljala manje, ravnije, nepunije kašike i zato na kraju zaključujem da nisam imala “dovoljno” mase, no kako god meni više nije trebalo, a taman je sve ispalo savršeno, a tortu sam napravila samo od ukupno 300 g kupljenih oraha, što je ekonomično čudo).

Sačekajte samo da vam uskoro kažem kolika je ne samo lepota, već i težina cele male žito torte.

Ali, ova torta se peče u jednom posebnom specijalnom, tankom limenom kalupu sa malim ivicama, gde dakle nema malih marica, dimenzija 33x23cm, a obavezno se sipa retka žitka masa preko kolačarskog papira, a poenta jeste da korice budu tako tanke.

Korice su lepljive kad se ispeku, mekane, sa njima treba nežno, a peku se na 200 stepni po C kratko, oko 10-15 minuta, mada ja ih pečem bez vremenskog merenja (kad se nešto peče onda se lepo uživa, te se zaboravi na sat i vreme, ali se ipak samo letimično baci pogled i malo zaviri u renu), a zavirim uvek u pravi čas, po osećaju, te prepoznam kad treba koricu izvaditi napolje, itd.

Kad popečem sve korice (iz 3 pečenja napravim 5 i to je dakle čudo dovijanja i snalaženja), onda zbog one treće koja je samo malo prešla preko polovine pleha, skratim sve dobijene cele kore, one prve dve na polovinu, da svaka bude dužine 15,5 cm i dobijem 5 predivnih korica za filovanje.

Ostaje još skuvati fil:

Prvo kuvam:

8 kašika brašna

500 ml hladne vode

200 g šećera

Kad to skuvam, smaknem sa ringle, te u to još dodam:

250 g mlevenih oraha (tačnije sav ostatak od 300 g samlevenih oraha, a uzela sam 6 kašika za pravljenje korica)

Dodajem najjači začin:

što više rendanog morskog oraščića

U mlak fil dodajem još 250 g margarina i mutim mikserom da se fil lepo sjedini.

Pre nego što započnem filovanje korica, fil prohladim malo u frižideru, prosto tako napravim sebi pauzu za ručak, nigde više ne žurim, a postignem mnogo više, opasno više nego svaki onaj ko žuri.

Onda lagano filujem koru po koru obilato, slažem red korica, red fila, sve dok ne utrošim dobijene količine, a završavam okolo tortu slojem obilatog fila takođe.

Tortu puštam da se u frižideru dobo stegne do sutradan, da se ohladi, odmekne, odstoji, a onda je sutradan najverovatnije isečem, da sutradan, tj.danas,  na željene komade ili šnite, poređam u posudice, i zamrznem u zamrzivaču. Te uvek kad zatreba svežih kolača u izobilju.

Cela žito torta iznosi ravno 2 kg i 200 g, mašala.

Pravim kolačiće kad sam inspirisana i odmorna, kao baš juče i baš danas, jedno po jedno, a do Nikoljdana će se nakupiti dosta zdelica, i neće biti umora, a sve što pretekne pokriće nas i za silne praznike, koji započinju, Nova godina 2025,  Badnji dan 2025, itd.

Prijatno!