PINĐUR

 

 

Na električnoj vodenici za meso meljem sledeće povrće, a onda sve sipam u veliku šerpu u kojoj ću sve i upržiti:

6 kg crvenih očišćenih paprika prve klase

2 kg sveže ubranog paradajza u “Hirošimi”

2 kg oguljenog plavog patlidžana

2 veće glavice belog luka iz “Hirošime”

Svee mere povrća su očišćeno povrće bez kore bez peteljke, znači ovoliko sam stavila čistog povrća.

Dalje u to još sipam:

50 g sitne morske soli

80 g šećera

Sve izmešam i nosimo šerpu na šporet smederevac gde se sve polagano krčka prži uz povremeno mešanje.

Negde nakon pola sata vremena u to sve sipam 150 ml dobro zagrejanog ulja, a sipam sve polagano (ulje treba da pršti kao kad se sipa zaprška u neko jelo, dakle da cvrči).

Ukupno sat i po vremena bilo je dovoljno da se sve ukrčka i dobro uprži.

Tokom kuvanja probala sam više puta te dodavala još svega dva puta sitne morske soli, najpre 20 g, a onda bez merenja dodala sam vrhovima prstiju još samo malo soli jer je uvek toga nam falilo.

Pred sam kraj mama je nabrala u “Hirošimi” sveže ubranog peršuna lišćara te sve iseckala u seckalici i to sam onda dodala u pinđur.

U dobro zagrejane tegle sipamo vreli a tek skuvani pinđur a pre zatvaranja tegli kašikom malo treba sabijati masu da se istera vazduh ili dobijeni vakum.

Tegle vruće zatvaramo poklopcima te ušuškamo nekom ponjavom i tako sve držimo do sutradan pokriveno da se dobro ohladi a onda sve dobija svoju etiketu nalepnicu i natpis kao i godinu proizvodnje i potom ide na police našeg špajza.

Recept je genijalan jednostavan, nema pečenja ni barenja povrća, sve ide sveže sirovo, te nema mnogo ulja dake recept je besprekoran (ako bude dobro i održivo tokom duge zime dogodine eto pravim sigurno duplu meru; ovo je bio gastro novitet i proba), nema ni vinobrana ni konzervansa ni E ovo ni E ono.

Prijatno!